CRNOGORSKI JUNACI – Novak Milošev Vujadinović
Movies Preview
Share or Embed This Item
- Topics
- CRNOGORSKI JUNACI – Novak Milošev Vujadinović, Novak Milošev Vujadinović, Novak Milosev Vujadinovic, Crnogorski junak od Vujoševića iz Kuča Novak Milošev Vujadinović (1835-1892), Novak Vujadinović alajbarjaktar crnogorske vojske i perjanik knjaza Nikole, JUnak junaci Crne Gore, Crna Gora Juaci junak, Najveći junak, Koljem dušmane u boju ako kleči ne udaram, Bitka na Fundini 2 avgusta 1876, Fundina Boj 1876, Sječem dušmana u boju koji kleči ne udaram, Hrabrom Novaku Miloševu od Rusa
CRNOGORSKI JUNACI – Novak Milošev Vujadinović.
Novak Milošev Vujadinović (1835-1892) bio je znameniti crnogorski junak iz Kuča.
Rođen je 1835. godine na Donjem Momču u Kučima, đe je i umro 1892. godine. Bio je alajbarjaktar crnogorske vojske i perjanik knjaza Nikole. Jedan je od najvećih crnogorskih junaka, a posebno se istakao u bici na Fundini 2. avgusta 1876. godine kada je 5000 hrabrih Crnogoraca odbranilo Crnu Goru od 20 000 turskih vojnika. Tom prilikom posjekao je 74 turske glave i dobio carsko odlikovanje iz Rusije, kao i neobičan dar od grupe ruskih plemića: jatagan u koricama ukrašenim sa 74 dijamanta (simbolična brojka, koliko je posjekao turskih glava na Fundini). Ova sablja se čuva u Narodnom muzeju na Cetinju, a na njoj je takođe izgravirano: "Koljem dušmane u boju, ako kleči ne udaram."
Bitka na Fundini vođena je 2. avgusta 1876. godine između vojske Osmanskog carstva pod Mahmud-pašom sa jedne i crnogorske vojske pod komandom Ilije Plamenca, Škrnje Kusovca i Marka Miljanova sa druge strane. Dio je Crnogorsko-turskog rata, a završena je pobjedom Crnogoraca.
Turci su imali 4-5000 mrtvih. Crnogorci su zaplijenili 3200 pušaka, 280 sablji, 22 zastave, 236 konja, mnogo oružja i opreme, a sami su izgubili 700 ljudi (poginulih i ranjenih)
2. avgusta 1876. godine odigrao se boj na Fundini i trajao je cijeli dan.
Na dan bitke Novak Milošev Vujadinović nalazio se pri glavnom štabu crnogorske vojske pod komandom Boža Petrovića, pa kad je čuo da je borba otpočela, zatražio je od vojvode da ga pušti da ide u boj. Ali vojvoda nije htio.
– Ti si, Novače, i ovđe potreban kao i u boju!
Novak navaljuje i preklinje ga:
– Vojvodo, sramota je dok se braća kolju, da propada Novakova snaga, već me puštaj u boj, da ne ostane rijeeč: „Dok je Novak Milošev śedeo u crnogorskom štabu, dotle su se Crnogorci klali“.
Vojvoda omekša i najzad popušti:
– Hajde, Novače, pa ako živ ostaneš donesi mi glas sa bojišta: je li pobjeda Crnogoraca ili Turaka.
Uzmi alaj-barjak, Novače!
Dok su brda odjekivala od već započetog boja prenoseći oko sebe nadaleko glas puščanih plotuna i junačkih poklika, jurio je Novak Milošev na dobru konju ka središtu bitke. Nakon što je konja umorio, stigao je na poprište bitke, izvukao krivu sablju i krenuo u Turke.
Ali, u tom trenutku začu glas svog ranjenog druga, Pera Ivanova, četnog barjaktara:
– Uzmi barjak, Novače Milošev!
Novak se zaustavi i priđe drugu, pa uze okrvavljeni barjak i uleće u Turke.
Prvog Turčina na koga je naletio dohvatio je sabljom po vratu, a drugoga kuršumom iz džeferdara pogodio, pa u trku, dok je Turčin smrtno ranjen padao na zemlju, glavu mu sabljom odsjekao.
No, tada se sukobi sa jednim hrabrim i za borbu vičnim Turčinom. Dugo su se borili pa se najzad uhvatiše i za kosti junačke. Nosili su se po poljani dok je Novaka pjena popala, ali Turčin malaksa i Novak ga obori oštrim jataganom, udari u grudi i prikova za zemlju.
Još se čovjek ne bješe ni podigao sa njega, kad se na nj namjeri jedan zoran i stasit Turčin koji je u boju pokazao veliko junaštvo: njegov oštar handžar bješe pośekao dva Crnogorca. On potegnu sablju i kao strijela ustrjemi se na Novaka, i odista ga posjeći htjede da u tom momentu ne puče jedan crnogorski džeferdar te ga pogodi.
Boj se i dalje vodio nesmanjenom žestinom, dok Turci ośetiše da postaje isuviše mučno, pa počnu odstupati da bi pregrupisali svoje položaje. Ali im to ništa ne pomaže. Crnogorci udare novom snagom. Pobiše tada mnogo neprijatelja i mnogi se dobro pokazaše, ali ispred svih njih u junaštvu najviše se istakao Novak Milošev.
Po završenom boju, Novak ostavi ratno bojište na kome je ležalo oko 6000 poginulih Turaka i pohita da podnese izveštaj.
Kad vojvoda Božo dobi radosnu vijest sa bojišta, zagrli Novaka i upita:
– O, Novače, moj junače, koliko si glava pośekao?
– Ne znam, a da znam pravo bih ti rekao samo ti mogu reć da se nećeš pred ljudima postiđet što si poslao u boj Novaka Miloševa – odgovori Novak.
Nije prošlo mnogo, a glas i slava o crnogorskoj pobjedi na Fundini obiđe svu Evropu, i dopre čak i do drugih krajeva.
Zamalo pa cijela Evropa saznade da se oko 5000 Crnogoraca borilo sa 20.000 Turaka i potuklo ih do nogu i da su se u tom boju istakli mnogi Crnogorci, a među njima jedan najviše, koji je pośekao toliko Turaka da ih ni brojati nije mogao. A taj vitez bio je niko drugi do skroman i običan čovjek. Mnogi je hrabri Crnogorac podigao zdravicu za njegovo zdravlje, a ni pjevač ga nije zaboravljao, već je uz strune svojih gusala opevao njegova viteška djela.
O Fundini i drugim pobjedama crnogorskim čula je i Rusija, pa vlada i sami zatraže od Crne Gore da im se javi ime najvećeg junaka. Knjaz je dostavio ime Novaka Miloševa, a nakon toga Novaku dođe poziv da pośeti Rusiju.
Sa vojvodom Božom Petrovićem i Petrom Vukotićem, Novak pođe u Petrograd. Priređen im je svečani doček i prijem... Na jataganu je, pored ostalog, izgravirano na ruskom jeziku: „Hrabrom Novaku Miloševu od Rusa“.
...
Novak Milošev Vujadinović (1835-1892) bio je znameniti crnogorski junak iz Kuča.
Rođen je 1835. godine na Donjem Momču u Kučima, đe je i umro 1892. godine. Bio je alajbarjaktar crnogorske vojske i perjanik knjaza Nikole. Jedan je od najvećih crnogorskih junaka, a posebno se istakao u bici na Fundini 2. avgusta 1876. godine kada je 5000 hrabrih Crnogoraca odbranilo Crnu Goru od 20 000 turskih vojnika. Tom prilikom posjekao je 74 turske glave i dobio carsko odlikovanje iz Rusije, kao i neobičan dar od grupe ruskih plemića: jatagan u koricama ukrašenim sa 74 dijamanta (simbolična brojka, koliko je posjekao turskih glava na Fundini). Ova sablja se čuva u Narodnom muzeju na Cetinju, a na njoj je takođe izgravirano: "Koljem dušmane u boju, ako kleči ne udaram."
Bitka na Fundini vođena je 2. avgusta 1876. godine između vojske Osmanskog carstva pod Mahmud-pašom sa jedne i crnogorske vojske pod komandom Ilije Plamenca, Škrnje Kusovca i Marka Miljanova sa druge strane. Dio je Crnogorsko-turskog rata, a završena je pobjedom Crnogoraca.
Turci su imali 4-5000 mrtvih. Crnogorci su zaplijenili 3200 pušaka, 280 sablji, 22 zastave, 236 konja, mnogo oružja i opreme, a sami su izgubili 700 ljudi (poginulih i ranjenih)
2. avgusta 1876. godine odigrao se boj na Fundini i trajao je cijeli dan.
Na dan bitke Novak Milošev Vujadinović nalazio se pri glavnom štabu crnogorske vojske pod komandom Boža Petrovića, pa kad je čuo da je borba otpočela, zatražio je od vojvode da ga pušti da ide u boj. Ali vojvoda nije htio.
– Ti si, Novače, i ovđe potreban kao i u boju!
Novak navaljuje i preklinje ga:
– Vojvodo, sramota je dok se braća kolju, da propada Novakova snaga, već me puštaj u boj, da ne ostane rijeeč: „Dok je Novak Milošev śedeo u crnogorskom štabu, dotle su se Crnogorci klali“.
Vojvoda omekša i najzad popušti:
– Hajde, Novače, pa ako živ ostaneš donesi mi glas sa bojišta: je li pobjeda Crnogoraca ili Turaka.
Uzmi alaj-barjak, Novače!
Dok su brda odjekivala od već započetog boja prenoseći oko sebe nadaleko glas puščanih plotuna i junačkih poklika, jurio je Novak Milošev na dobru konju ka središtu bitke. Nakon što je konja umorio, stigao je na poprište bitke, izvukao krivu sablju i krenuo u Turke.
Ali, u tom trenutku začu glas svog ranjenog druga, Pera Ivanova, četnog barjaktara:
– Uzmi barjak, Novače Milošev!
Novak se zaustavi i priđe drugu, pa uze okrvavljeni barjak i uleće u Turke.
Prvog Turčina na koga je naletio dohvatio je sabljom po vratu, a drugoga kuršumom iz džeferdara pogodio, pa u trku, dok je Turčin smrtno ranjen padao na zemlju, glavu mu sabljom odsjekao.
No, tada se sukobi sa jednim hrabrim i za borbu vičnim Turčinom. Dugo su se borili pa se najzad uhvatiše i za kosti junačke. Nosili su se po poljani dok je Novaka pjena popala, ali Turčin malaksa i Novak ga obori oštrim jataganom, udari u grudi i prikova za zemlju.
Još se čovjek ne bješe ni podigao sa njega, kad se na nj namjeri jedan zoran i stasit Turčin koji je u boju pokazao veliko junaštvo: njegov oštar handžar bješe pośekao dva Crnogorca. On potegnu sablju i kao strijela ustrjemi se na Novaka, i odista ga posjeći htjede da u tom momentu ne puče jedan crnogorski džeferdar te ga pogodi.
Boj se i dalje vodio nesmanjenom žestinom, dok Turci ośetiše da postaje isuviše mučno, pa počnu odstupati da bi pregrupisali svoje položaje. Ali im to ništa ne pomaže. Crnogorci udare novom snagom. Pobiše tada mnogo neprijatelja i mnogi se dobro pokazaše, ali ispred svih njih u junaštvu najviše se istakao Novak Milošev.
Po završenom boju, Novak ostavi ratno bojište na kome je ležalo oko 6000 poginulih Turaka i pohita da podnese izveštaj.
Kad vojvoda Božo dobi radosnu vijest sa bojišta, zagrli Novaka i upita:
– O, Novače, moj junače, koliko si glava pośekao?
– Ne znam, a da znam pravo bih ti rekao samo ti mogu reć da se nećeš pred ljudima postiđet što si poslao u boj Novaka Miloševa – odgovori Novak.
Nije prošlo mnogo, a glas i slava o crnogorskoj pobjedi na Fundini obiđe svu Evropu, i dopre čak i do drugih krajeva.
Zamalo pa cijela Evropa saznade da se oko 5000 Crnogoraca borilo sa 20.000 Turaka i potuklo ih do nogu i da su se u tom boju istakli mnogi Crnogorci, a među njima jedan najviše, koji je pośekao toliko Turaka da ih ni brojati nije mogao. A taj vitez bio je niko drugi do skroman i običan čovjek. Mnogi je hrabri Crnogorac podigao zdravicu za njegovo zdravlje, a ni pjevač ga nije zaboravljao, već je uz strune svojih gusala opevao njegova viteška djela.
O Fundini i drugim pobjedama crnogorskim čula je i Rusija, pa vlada i sami zatraže od Crne Gore da im se javi ime najvećeg junaka. Knjaz je dostavio ime Novaka Miloševa, a nakon toga Novaku dođe poziv da pośeti Rusiju.
Sa vojvodom Božom Petrovićem i Petrom Vukotićem, Novak pođe u Petrograd. Priređen im je svečani doček i prijem... Na jataganu je, pored ostalog, izgravirano na ruskom jeziku: „Hrabrom Novaku Miloševu od Rusa“.
...
- Addeddate
- 2022-02-18 02:22:15
- Identifier
- crnogorski-junaci-novak-milosev-vujadinovic
- Scanner
- Internet Archive HTML5 Uploader 1.6.4
comment
Reviews
There are no reviews yet. Be the first one to
write a review.
23 Views
DOWNLOAD OPTIONS
IN COLLECTIONS
Uploaded by Duklja Дукља / Zeta Зета / Crna Gora Црна Гора on
